Разједињене државице Јужних Словена нису дуго могле да сачувају своју слободу. Претила им је стална опасност од суседа, а непрестана борба за власт слабила је њихову моћ. У 13. и 14. веку на истоку Балканског полуострва почело је нагло да јача Турско царство (Османлијско царство). Турци су тежили да прошире своје територије према западу. Кнез Лазар је међу првима схватио и једини правилно оценио колика опасност прети Србији и другим хришћанским земљама од Турака. Да би био спреман да им се супротстави, ступао је у савезе са суседима хришћанима. На удару турске војске прво су се нашле области којима су владали деспот Угљеша и краљ Вукашин. Они су сакупили бројну војску, али су их Турци изненада 1371. године напали и потукли на реци Марици, а њихове земље преузели. Победа на Марици омогућила је Турцима да се учврсте на Балканском полуострву. Маричка битка је јасно показала да Турци имају намеру да и даље освајају. Тежња за освајањем довела их је и на Косово. Кнез лазар је, унапред обавештен о намерама Турака, настојао да припреми велику војску. Неки великаши су помогли кнезу, али било је и оних који ме се нису прикључили. Пресудна битка између српске и турске војске одиграла се на Видовдан, 28. јуна 1389. године, на Косову пољу. У боју су погинули и српски и турски владар - кнез Лазар и султан Мурат. Бројнија турска војска нанела је тешке губитке Србима, али је и она имала велике губитке и није одмах успела да освоји Србију. У многим народним песмама описани су догађаји пре, за време и после Косовске битке. Храброст косовских јунака и њихова погибија, опеване у народној поезији, бодриле су српски народ у дугој и тешкој борби против Турака. Последице Косовске битке по Србију биле су веома тешке. Србија је постала обавезна да Турцима плаћа годишњи данак и да их помаже војском. У прво време државом је управљала кнегиња Милица, жена кнеза Лазара, која је потом власт препустила свом сину Стефану Лазаревићу. Деспот Стефан Лазаревић је успео да сачува Србију као државу. И његовом сестрићу Ђурђу Бранковићу је то дуго полазило за руком, али је ипак Србија 1459. године, падом Смедерева, српске престонице, потпуно пала у турске руке.